Ko je presudno uticao na prvo, boljsevičko zastranjivanje od racionalne trzisne solucije.

Scholarly Essay from the year 2014 in the subject Economics - Case Scenarios, University of Novi Sad, course: Ecinomics, language: Serbian, abstract: Ako ostavimo po strani doktrinu tr i nog fundamentalizma kao zastranjivanje, koje je sticajem okolnosti postalo dominantno, pema teorijskim i empirijskim saznanjima tr i ni sistem ni danas nema valjanu alternativu, kao ni u vreme kada su o njemu ocenu izrekle dve vi e nego poznate ekonomske li nosti. Tr i ni sistem, rekla je, Joan Robinson, koja je, ina e, daleko od toga da mo e biti progla ena apologetom kapitalizma i idolopoklonikom tr i nog sistema, "najbolji bunar iz kojega danas mo emo zahvatiti vodu." Ili, kao to je svojevremeno rekao najpoznatiji istori ar i analiti ar razvoja ekonomske misli Jospeh A. Schumpeter: "(Tr i ni) sistem je surov, nepravedan, nemiran, ali vr i posao a, do avola, to se od njega tra i."§Ako je to tako, onda je jasno da je nasilni poku aj "izgra ivanja socijalizma" (naravno netr i nog) bio velika gre ka. Postavlja se pitanje: ija? Marksova, zato to je direktno uticao da se ta revolucionarna avantura dogodi? Ili je njegova gre ka indirektna i sastoji se "samo" u tome to je sna no inspirisao kasnije revolucionare? Ili je odgovoran Lenjin kao i drugi revolucionarni socijalisti zato to su, suprotno Marksovim gledi tima, na pogre nom mestu, na pogre an na in i u pogre no vreme izvr ili avanturisti ki revolucionarni prevrat, Oktobarsku revoluciju u Rusiji?